Изложба уметника Валерија Близњука припремљена је посебно за Србију, она показује другачију Русију, која је мало позната широкој публици, непознате крајеве и ликове њихових становника. То је та Русија, коју не показују туристима и коју не можеш да погледаш на телевизији. Ту Русију не знају само странци, често је непозната и самим Русима. Зато је највећи део представљених радова на изложби посвећен руском Северу и његовим сакривеним местима: Соловецка острва, Архангелска област, мали град Тутајев.
Други део експозиције посвећен је Светој гори Атос и храмовима Србије, као и људима, који живе у тим земљама – деци, старцима, монасима.
Зашто се изложба назива “Начин живота”? Јер приказује начин живота људи који насељавају север Русије и манастире Србије и Атоса. Приказује ту посебну хармонију православља, која их уједињује и коју не познају становници мегаполиса, великих градова и индустријских насеља. И у сеоској кући, и у сеоском храму, и у манастиру који се налази у високој планини, живот је пун унутрашње хармоније и божанствене светлости. Овде људи живе чувајући традицију и културне корене, они су уједињени заједничком православном вером, зато су некако невероватно слични.
То је лик Руског Севера који ствара аутор, заљубљен у овај фантастични крај дивље природе и светлих људи; крај камења, воде и дрвене архитектуре. Као и лик Православног Храма – различитог у Русији, на Балкану и на Атосу, али увек предивног и непоновљивог.
Свака слика Валерија Близњука је завршени лик. У сваку може да се уђе као у посебни свет. Жао га напуштати. И када се растанеш са њим, можеш га сачувати у својој души.
На овим сликама такође се може видети начин живота и размишљања самог Валерија Близњука, талентованог фотографског уметника, путника и иконописца, који бестрасно разгледа свет и пажљиво га проучава.
Када гледамо лица људи са којима нас упознаје уметник, можемо схватити да становници овог чаробног северног краја, стари и млади, чистији су, смиренији и мудрији од становника великих градова. Да су они много ближи Богу, него они који стално јуре за нечим, чији живот је трка. И да са становницима Србије и монасима Атоса, њих уједињује управо та блискост ка Творцу.
Заволевши Руски север још у младости, уметник остаје веран њему цео живот, поново га посећује и показује у својим радовима. Валериј Близњук није само фотограф, он је такође и путник и истраживач.
…Али најбитније у стваралаштву Валерија Близњука је оно, што је завештао Христос Спас и што представља суштину православља. А то је љубав! Љубав према томе, што види његово око уметника и што он истражује помоћу фотоапарата.
На украјинском “Близњук” значи “близанац”. То је невероватно, али Валериј стварно има брата близанца! Зове се Андреј, он је православни свештеник. Браћа су јако везана, путују заједно, сарађују, пример њихове сарадње су документарни филмови. На изложби ће бити представљен заједнички филм “Света Гора”, као и филм Валерија “Сећање на лето”. Бог и природа створили су тако да се два брата у овом животу хармонично допуњавају. Они су устремљени ка светлости и добру, служе Богу и људима!
Валериј Близњук се родио у Москви 1964. године, његов отац је био професионални војник. 1990-те Валериј је завршио Московски државни уметнички универзитет “Суриков”, одсек за графику. Од 1990-те професионално се бави фотографијом.
Као фотографски уметник Валериј Близњук учествовао је на многим изложбама, а имао је десет самосталних изложби. Од 2016-2018-те његови радови из серије “Света гора” били су представљени на међународним изложбама у Солуну, Београду, Истанбулу, Никозији, Касторији, као и у многим руским градовима. Основне серије фотографија су: “Албум ходочасника”, “Соловецка острва”, “Река Мезењ”, “Света гора Атос”, “Балкан”, “Сардинија”, “Град Москва”. Од 2013-2017-те објавио је шест ауторских албума са фотографијама. Валериј Близњук је направио двадесет икона за Соловецки манастир. Радио је иконопис за Храм Христа Спаса и друге цркве.
Од 1998. члан је Московског савеза ликовних уметника. Од 1988. Валериј Близњук је учествовао у више од 20 изложби Московског савеза ликовних уметника, међу којима су изложбе посвећене Србији. То је изложба фотографија “Чуо сам црквена звона…Косово и Метохија”, посвећена културном наслеђу српске земље, одржана у Централном дому ликовних уметника у Москви (2008); изложба радова који су створени за време путовања по православним светињама – Атосу, Србији, Руском Северу (2015), као и изложба “Света гора” у центру за фотографију на Гоголевском булевару у Москви (2016).
